Racionalistički dokaz kako ga on predstavlja započinje obranom principa dovoljnog razloga (PSR), zatim tvrdi da ne postoji objašnjenje opstojnosti kontingentih stvari ukoliko ne postoji nužno biće, čiju opstojnost objašnjava njegova sama narav. Takvu vrstu argumenata je davao Leibniz, ali Feserovo izlaganje se razlikuje od njegova, tako da je "racionalistički" samo u određenom smislu tog pojma– npr. u predanosti tezi da je svijet razumljiv, da ne postoje neobjašnjive "činjenice" itd. Napominjem da moj brzinski prijevod može nekoga zbuniti jer nisam baš upoznat s uobičajenim hrvatskim pojmovima za koncepte koje spominje, pojmovi koje koristi – uključujući Božje atribute - imaju svoje precizno značenje.
Na nešto formalniji način možemo ovako predstaviti argument;
Princip dovoljnog razloga (PSR [principle of sufficient reason]) smatra da postoji obašnjenje postojanja bilo čega što postoji i njegovog imanja atributa koje ima.
Kada PSR ne bi bilo bio točan, onda bi stvari i događanja bez očitih objašnjenja ili razumljivosti bili iznimno česti.
Ali to je suprotno onome što zdrav razum i znanost otkrivaju.
Kada PSR ne bi bio točan, onda ne bismo mogli imati povjerenje u vlastite kognitivne funkcije.
Ali činjenica je da možemo vjerovati tim funkcijama.
Osim toga, ne postoji principijalni način negiranje točnosti PSR-a, a istodobnog prihvaćanja da postoji istinska objašnjenja u znanosti i filozofiji.
Ali postoji puno istinskih objašnjenja u znanosti i filozofiji.
Dakle, PSR je točan.
Objašnjenje egzistencije bilo koje stvari pronalazimo bilo u nekoj drugoj stvari koja ju je uzrokovala, a to znači da je kontigentna [zavisna]; ili u njenoj samoj naravi, a to znači da je nužna; PSR isključuje bilo koju navodnu treću alternativu kojom bi egzistencija stvari bila objašnjenja ničime.
Postoji kontigentne stvari.
Čak i ako bi egzistencija pojedine kontigentne stvari mogla biti objašnjena pozivajući se na neku prije postojeću kontigentnu stvar, a ta bi se stvar pak mogla objasniti na temelju nekog ranijeg člana, i tako u beskonačnost, činjenica da beskonačni niz kao takav postoji bi i dalje zahtijevala objašnjenje.
Objašnjavajući takav niz referencirajući se na neki daljnji kontignenti uzrok van tog niza, i onda objašnjavanje tog uzroka u terminima neke još daljnje kontignente stvari, i tako do beskonačnosti, proizvelo bi samo još jedan niz čiju egzistenciju moramo objasniti; a ako bi pretpostavili još jednu kontigentnu stvar van tog drugog niza bi samo stvorilo još jednom isti problem.
Dakle, nijedna kontignetna stvar ili niz kontignentih stvari ne može objasniti zašto uopće postoje kontigentne stvari.
Ali činjenica da postoji ikoja kontingenta stvar mora imati objašnjenje, s obzirom na PSR; jedino preostalo objašnjenje je u terminima nužnog bića kao uzroka.
Osim toga, činjenica da pojedina kontigentna stvar ostaje u egzistenciji u svakom momentu zahtijeva objašnjenje; a s obzirom da je kontigentna, to objašnjenje mora ležati u nekom simultanom uzroku koji se razlikuje od nje.
Ako je taj uzrok sam po sebi kontigentan, onda čak i ako ima neku drugu kontignetnu stvar kao svoj simultani uzrok, i tako u beskonačnost, onda još jednom dolazimo do beskonačnog niza kontignetnih stvari čiju egzistenciju još nismo objasnili.
Dakle, nijedna kontignetna stvar ili niz kontignetnih stvari ne može objasniti zašto određena kontignetnta stvar ostaje u egzistenciji u svakom trenutku; i jedino preostalo objašnjenje je u terminima nužnog bića kao njegova simultana uzroka.
Dakle, mora postojati barem jedno nužno biće, da bi objasnili zašto bilo koja kontignetna stvar uopće ostaje u egzistenciji u svakom trenutku.
Nužno biće bi trebalo biti čisto aktualno, aposolutno jednostavno ili nekompozitno, i nešto što je sama opstojna egzistencija [subsistenet existence itself]
Ali u principu može postojati samo jedna stvar koja je čisto aktualna, apsolutno jednostavna ili nekompozitna, i nešto što je jednostavno opstojna egzistencija.
Dakle postoji samo jedno nužno biće.
Dakle, to isto jedno nužno biće je objašnjenje zašto bilo koja kontigentna stvar uopće postoji i koja je uzrok egzistencije svake određene kontignetne stvari u svakom trenutku.
Dakle, to nužno biće je uzrok svega osim sebe samog.
Nešto što je čisto aktualno, apsolutno jednostavno ili nekompozitno, i nešto što jednostavno jest sama opstojna egzistencija , mora također biti nepromjenjivo, vječno, nematerijalno, beztjelesno, savršeno, svemoćno, savršeno dobro, inteligentno i sveznajuće.
Dakle, postoji nužno biće koje je jedno, čisto aktualno, apsolutno jednostavno, egzistencija sama, uzrok svega osim sebe sama, nepromjenjivo, vječno, nematerijalno, beztjelesno, savršeno, svemoguće, savršeno dobro, inteligentno i sveznajuće.
Ali kako bi takva stvar bila značilo bi da Bog postoji.
Dakle, Bog postoji.
PS
Većina napada na ovu vrstu argumenata će pokušavati pokazati da je nešto pogrešno sa samim PSR-om, odnosno idejom da pojave i činjenice imaju objašnjenje. (Odnosno idejom da se ništa ne događa, a da netko tko ima dovoljno znanja o tome ne može dati objašnjenje zašto je to tako, a ne drugačije.) Stvari tu postanu prilično tehničke, pa ne bih želio brzopleto pogrešno predstaviti o čemu se radi.
Kada naiđite na neku stvar u svome životu pretpostavite da postoji objašnjenje; tko je ostavio naočale na stolu, kako je nastala ogrebotina na ruci itd. Čak i kada nemamo objašnjenje, primjerice tko je počinio zločin, imamo objašnjenje što se dogodilo, kriminalac je zameo tragove itd.
Tvrdnja da sve ima objašnjenje, makar to objašnjenje nismo pronašli ili nikada nećemo, poznata je kao načelo dovoljnog razloga/uzroka (PSR) - postoje različite formulacije u različitim filozofskim sustavima. (Npr tomistički; "sve što jest, ima dovoljan razlog opstojnosti" i "sve je razumljivo [intelligible]"; itd.)
PSR je sigurniji od bilo koje empirijske hipoteze, a negiranje PSR-a dovodi do radikalnog skepticizma, čak i ako ga ne možete direktno demonstrirati, možete ga indirektno demonstrirati indirektnom metodom dokazivanje [reductio ad absurdum]. .
Feser u svojoj knjizi detaljnije objašnjava čitavu stvar, i nudi odgovore na najčešće prigovore, većinom se odnose na one koji pobijaju PSR. Pruss je više objavljivao o toj temi, uključujući i knjigu The Principle of Sufficient Reason: A Reassessment (Cambridge Studies in Philosophy). Razvio je i verzije "slabijeg" PSR-a da bi bio prihvatljiviji određenim kritičarima.
Napomenimo samo da za one koji tvrde da bi svemir mogao biti stvar čija opstojnost ne zahtijeva objašnjenje, da opstojnost svemira nema objašnjenje u svojoj naravi, svemir nije čisto aktualna i jednostavna stvar, nije stvar koja je sama opstojnost itd:. Svemir ima objašnjenje vam sebe samog. Očito, koristimo pojmove koji imaju formalnu definiciju, ako niste upoznati s njima nećete preopoznati o čemu govorimo. (Isto tako, kvantna mehanika kao objašnjenje već pretpostavlja fizikalne zakone.)
Prenosim Racionalistički dokaz jer je "metafizički" najjednostavniji (ne morate se toliko zamarati sa značenjem svih pojmova koji su danas nepoznati prosječnoj osobu), i u tom smislu najdostupniji suvremenom čitatelju.
