Otac Poeman je rekao,
"Kada si u iskušenju, nekoj se brinuti o sutrašnjici, nemoj govoriti 'Koliko još će ovo trajati?' Reci samo 'danas sam u iskušenju', i nastavi sa svojim životom."
***
Jednog brata često su morile požudne misli. Unatoč tome, odlučio je ostati vjeran svom pozivu, rekao je sam sebi; "Nemoj nikada napustiti monaški poziv". Zatim se molio Bogu ovim rječima
"Bože, vidiš da nisam dobar u ovome, obuzdaj me. Spasi me Bože, želim li ja to ili ne. Ništa sam, ali ti (Svemoćan) možeš me natjerati da budem dobar, zar ne? Jer ako imaš milosti samo prema pravedenima, onda se ne radi o ničemu posebnome? Ako si spasio samo čiste, nije ništa značajno! Bili su te odmah dostojni. Ali za mene, toliko nedostojnog, daj mi tu milost, pokaži mi svoju dobrotu, jer život siromaha je u tvojim rukama"
Tako je molio svaki dan, bio u napasti ili ne.
Jednom prilikom kada je doveden u napast, započeo se moliti. Vrag je jedva mogao vjerovati što vidi. Pojavio se mladom redovniku i rekao mu; "Kako je to moguće da ti možeš spomenuti ime Božje bez da se uznemiriš?"
Brat mu odgovori. "Ova čelija je kovačnica, samo me udaraj svojim čekićem, ali za svaki udarac kojeg primim dobiti ćeš jednog nazad. To ću činiti sve dok ne umrem. Neću se prestati moliti sve dok me ne prestaneš kušati. Samo nastavi, da vidimo tko će na kraju pobijediti – ti ili Bog!"
Kada je demon to čuo, rekao je" Pobjedio si, ako ovako nastavim, možda ćeš još postati i svet." I više nikada nije gnjavio tog redovnika.
***
Brat je rekao Ocu Poemenu; "Vrag me napada, obeshrabren sam."
Starac mu odgovori "Vrag napada samo svoje neprijatelje, obeshrabri se kada prestane"
